Sokolska serenada.

Sokolska serenada.
(14. avgusta 1922.)

Grad ljubljanski oltar bjaše,
A Ljubljana Božji hram,
Uz plam sveća u njem sjaše
Srca naših sveti plam.

Gde još juče tamnovaše
U tamnici narod moj,
Soko danas prikazaše
Misu duši narodnoj.

Ispod Grada-žrtvenika
Skupio se silan puk:
Naokolo Spomenika
Ko da buči mora buk!

U raketnom dimu kupa —
U tamjanu Grad se vas;
Pevačkoga veljeg skupa
U noć bruji skladni glas.

Oči svoje prema Gradu
Vodnikov je upro kip;
lspunjenu svoju nadu
Video je u taj hip:

Iliriju ostvarenu
Gledao je u taj mah:
Za braću ga sjedinjenu
Ne bijaše više strah!

Ljubljanice čabar vode
Povodni mu dao mož,
On pojuć nebu ode
Blagoslovi silnu množ.

Sipljuć kaplje mnoštvu slovi
Ostavit ću ovaj mlaz,
Uz glas »Zvona« blagoslovi
Da što prê nas Stanko Vraz.
R. S.